Која је подјела стана након развода?

Током развода супружници деле заједничку имовину коју су зарадили након венчања. Једна од најскупљих компоненти заједничке имовине која је предмет тужбе обично је стан. Распад стана након развода може се догодити на неколико начина. У наставку ћемо описати најчешће ситуације.

Тражите проверене фирме за реновирање и изградњу? Користите услугу Тражење извођача грађевинских калкулатора и примајте понуде од проверених компанија!

Заједничко власништво супружника

У тренутку склапања брака, међу супружницима се успоставља заједничко власништво. Изузетак су само ситуације у којима су обе стране потписале уговор пре склапања брака пре ступања у везу. Ако однос није потписан, онда се имовина дели на заједничку и личну. Заједничку имовину углавном чине:

  • Накнада за рад, приход од вођења посла, приход од уговора о мандату итд.
  • Приход од заједничке имовине, као и од личне имовине - пример може бити закуп стана.
  • Сва средства која су се накупила на банковним рачунима супружника.

Током брака постоји заједничка имовина. Дакле, нема основа за раздвајање компоненти имовине. Подела стана (заједничка својина) обично се дешава тек након престанка заједничког власништва. Основа за добијање имовинске раздвојености је развод брака или раздвајање суда.

У овом тренутку вреди напоменути да стан након развода не мора да се дели. Ово је случај када је некретнина засебна својина једног од супружника (стечена је пре брака, стечена је наслеђивањем, даровањем или завештањем). У овим случајевима стан након развода и даље припада само једном супружнику и не може се сматрати заједничком имовином.

Без грешке развод

Захтев за развод брака са закључком о кривици понекад је повезан са дугим и скупим судским поступцима. Пресуда суда о подели имовине додатно компликује цео случај и продужава га на време. Стога се неки супружници одлучују на развод без кривице. Ако су муж и жена развели заједнички став о подјели имовине након развода, судске формалности нису толико компликоване. Супружници морају да заузму заједнички став о подели стана и свим компонентама заједничке имовине. До разлаза може доћи на рочишту за развод брака, што је значајна уштеда у времену и новцу. Прије рочишта за развод морате поднијети захтјев за подјелу стана. Уз пријаву се прилажу копије земљишне и хипотекарне књиге. У таквом случају развод без грешке је такође питање поделе заједничке имовине.

Развод и подела имовине пре судског рочишта

Не знају сви да се деоба стана може извршити пре развода. Биће потребно прибавити раздвајање имовине. Не морамо да идемо на суд. Поделу стана ћемо успоставити на основу јавнобележничке исправе. За обе стране то ће бити јефтиније и брже од суда. Одвајање имовине се врши потписивањем јавнобележничког акта. У овом случају, стан се равноправно дијели између двије стране, осим ако су се супружници другачије договорили. Нотарски уговор утврђује имовинску раздвојеност супружника чак и пре почетка расправе о разводу брака (нпр. Када се супружници одлуче да се раздвоје).

Након потписивања одговарајућег уговора, можете поднети захтев за развод брака без кривице. Саслушање без подјеле заједничке имовине бит ће знатно поједностављено.

Развод и подела имовине након суђења

Доследна подела имовине пред развод није једноставна ствар. Супружници често не могу постићи договор, а деоба заједничке имовине мора се извршити на суду. Подела стана након развода почиње подношењем одговарајуће пријаве окружном суду (надлежном за локацију заједничке имовине супружника). У захтеву се мора навести заједничка имовина која се дели (стан, парцеле, имовина, намештај итд.). У случају непокретности, такође ће бити потребно доставити извод из земљишне и хипотекарне књиге. Такође је добра пракса навести тржишну вредност стана (било би добро да се оба бивша супружника договоре о износу). Ако се једна од страна не слаже са вредношћу стана, тада његову вредност процењује проценитељ.

Овде је вредно напоменути да обе странке у поступку имају иста права на поделу имовине. Стан након развода обично се дели на пола и не утиче на то која је страна одговорна за развод. У изузетним случајевима, једна од страна може поднети захтев за неједнаку расподелу заједничке имовине. Претпоставка је ситуација у којој је један од супружника грубо занемарио потребе породице и није допринео стварању заједничке имовине. Пример је период дуготрајне раздвојености, зависности која је довела до губитка новца, недостатка посла, који није био последица лошег здравља, већ само недостатак воље за запослењем.

Страна која подноси захтев за неједнаку расподелу стана након развода мора доказати своје просторије. Такви судски поступци су прилично компликовани и скупи. У случају једнаке подјеле имовине, трошкови судског поступка бит ће приближно 300 ПЛН. Подношење захтева за неједнаку расподелу стана након развода може већ бити много скупље.

Алиментација након развода

Подела стана након развода може се одвијати паралелно са поступком уздржавања. Један од супружника може поднети захтев за издржавање ако је запао у сиромаштво и није у стању да сам задовољи своје потребе. Развод без кривице може довести до досуђивања накнаде за одржавање. У овом случају алиментација ће бити привремена накнада за највише пет година (уз могућност продужења у изузетним околностима).

Другачија је ситуација када је само једна страна у поступку крива за развод брака (развод са кривом одлуком). У овом случају, од супружника који је крив за распад брака може се захтевати да бившем супружнику исплати новчану накнаду. Уздржавање може бити привремено или доживотно. Вреди напоменути да се можете пријавити за одржавање само у случају финансијског недостатка. Ако је супружник (није крив за распад брака) у стању да задовољи своје основне потребе, неће имати право на издржавање.

Живот након развода и три начина да га поделимо

Разведено становање може се поделити на три начина. Није важно која је страна крива за развод или раздвајање.

Подела имовине на два дела - у случају стана ово решење се ретко користи, због недостатка такве могућности. Један стан би се морао одвојити у два одвојена стана (што се чешће користи у случају породичних кућа).

Давање стана једном од супружника - у овој ситуацији, особа која је једини власник стана обавезује се да ће отплатити свог бившег супружника. Таква подјела стана након развода или раздвајања може бити повезана са плаћањем отплате на рате или са плаћањем обавезе у цијелости. Ако се странке у поступку договоре, облици отплате су регулисани њиховим личним одлукама (овереним код јавног бележника). Међутим, ако муж и жена не постигну договор, о питању поделе одлучује суд. Налог узима у обзир износ отплате, као и начин њене исплате.

Продаја стана са рашчлањивањем добијеног износа - током развода или развода, обе стране могу одлучити да продају заједничку имовину и поделе добијени износ. Исти облик подјеле стана може се донијети у судској одлуци. Претпоставка за такав разлаз је ситуација у којој ниједан супружник не би могао да отплати другог. Таква подела стана након развода изузетно је неповољна за оба бивша супружника. Продаја стана се одвија у току извршног поступка. Судски извршитељ продаје током аукције (добијени износ се може значајно разликовати од тржишне вредности имовине).

Стан на зајам и развод

Многи брачни парови који планирају развод имају стан на кредит. Хипотекарна обавеза важи за обе стране и не престаје распадом брака. Ако се рате кредита не отплаћују, банка има право да тражи потраживања од оба супружника. Отплату хипотеке треба измирити између бивших супружника. Обе стране морају да се договоре. Ако једна од страна пристане да преузме кредитну обавезу, вреди се обратити банци да потпише одговарајући анекс уговора. То ће бити могуће само ако је бивши супружник потпуно кредитно способан. У супротном, банка неће пристати на потписивање анекса. Друго решење је да продате стан и једном отплатите целокупан дуг банке. Међутим, и овдје морате рачунати на добру вољу банке. Неће сви пристати на пријевремену отплату хипотеке без додатних такси (оне могу износити неколико посто вриједности преосталог кредита).

Развод и подела имовине изнајмљене од комуне

Развод брака не раскида закуп некретнине закључен са општинским властима. Према одредбама Грађанског законика, оба супружника имају право изнајмљивања имовине до раскида уговора. Током подјеле суд може додијелити вијећничко становање једном брачном другу и обавезати га да плати другој страни. За то је потребно одговарајуће вредновање. Супружник који борави у одборничком стану другој страни плаћа половину разлике између тзв бесплатна рента (примењива у датом граду) и општинска кирија за стан. Накнада се множи са приближним трајањем општинског закупа стана. Након што је отплата извршена, друга страна у поступку губи право да изнајми дати стан у општини.

Ви ће помоћи развој сајта, дељење страницу са пријатељима

wave wave wave wave wave